Љубавне песме

Љубав

Кад ти тек тако порумени лице

Кад у поноћ чујеш да певају птице

Кад ти је вруће, а топло није

И просто не знаш шта ти је.

Онда ти пред очи дође чуперак плави

На једној паметној, лепој глави

А тамо иза угла смеђе очи те гледају

Да се сретну, потајно се надају.

А кад те сретну, ти поглед скрећеш

Као да га гледати нећеш

А срце ти само од себе скочи

Кад само и помислиш на те смеђе очи.

Онда се забринеш и питаш – шта је то?!

Помислиш да није неко зло?

Тада ти мама каже потпуно вести нове.

„Сине мој, то ти се љубав зове”.

Теодора Цвијић 8-2

Љубав

Видиш ли још маслачке жуте,

модре таласе неба пред кишу?

Моје беле хаљине скуте,

трагове стопала који се бришу?

Видиш ли још како светлуца роса

ујутру кад трчим кроз траву,

како ми кваси стопала боса?

Видиш ли ону љубав праву?

Сети се некад оних дана

како је било пред хладну кишу

сети се наших маслачака

и трагова стопала који се бришу.

Теодора Цвијић 8-2

Плашт сећања

На местy где је све почело и завршило се,
сада плашт туге срушио се.

Пред дугом, сетном, улицом тихом,
стајала је у мислима са његовом сликом.

Погнута исп р ед клупе празне,
као да очекује осло бо ђење од казне.

Осећала се кривом што је све прошло,
још једно јесење доба без њега је дошло.

Падало је, са једног дрвета, лишће разно,
некада посебно, а сада тако празно.

Кора тог дрвета носи прошлости траг
и сећање на један дуг период драг.

Беху то два урезана имена
која дуго чува – кора времена.

Дрхтавом шаком прешла је преко
храпаве површи суве,
није заплакала, иако је емоције мрве.

Желела је да није ни постојао почетак,
јер онда не би дошао ни крај,
али ју је проболо, као метак,
сећање на њихов преживели рај.

Поглед је, кочећи, прелазио преко
свих успомена из те улице,
јесен јој увек расп ара срце.

На крају остаде само
последњи поглед на клупу стару

и кораци одласка
који суво лишће тару .

Анђела Јовановић 8-4

КРОЗ ГОДИНЕ

Немо Сунце зракова бледих
залазило је иза глава седих.

Седели су крај Дунава сами
удишући светлост, пркосили тами.

Слушали жубор хладне речне воде
поносно стојећи пред дахом слободе.

Изломљене кривинама беху њихове дуге животне стазе,
корацима љубави успели су да их прегазе.

Чак и да су живели у четири зида натопљена влагом,
могли су се поносити духовним благом.

Некад неки ожиљак, из прошлости, запече
и осете исти мач да их болно сече.

Ма колико се трудили да оду из сенке туге,
не могу по б ећи, јер још трају њихове стазе дуге.

Вреле капи из очију сливале су се низ њихова лица
преко бора, исцрта н и х казаљкама сата,
крај тужних осмеха клизиле до врата.

Тада суве усне немоћно задрхте,
тежак уздисај кроз дрхтај излети,
али део туге убрзо одлети
када их додир на љубав подсети.

Разбацана ветром мека коса њена
подсетила их је обоје на давна, лепа времена.

Катанац тешки још увек чврсто стоји,
преживео олује, заједничке године им броји.

Са излизаним бурмама преко старачких пега
иду заједно у све, и против лошег свега.

Са емоцијом која им је сада једина снага
прешли су и преко последњега прага.
Оставили успомене у виду неиз б рисивог т р ага
и, с руком у руци, још дуго на обали
седели старац и његова драга.

Анђела Јовановић 8-4

Последњи пут

Још једном ја ћу те волети,

ал' знам биће то последњи пут.

Знам да ме ни тада нећеш волети

и да ти бићеш на мене љут.

Знам да не желиш моју љубав,

да моја те жеља мучи,

ал' схвати и ти мене једном,

јер човек се на грешкама учи.

Ја знам шта беше највећа грешка

и да ће ме стајати скупо,

да никог више волети нећу,

јер срце ми је постало тупо.

Љубав ничију не желим за себе.

Било кога крај себе не бих поднела.

Од сад ћу заувек остати сама,

јер сам једном несрећно волела.

Љубав на први поглед

Кад имаш чудан сјај у оку,

кад срце ти лупа као у шоку,

кад обузме те осећај драг,

кад имаш емоција џак.

Кад желиш да верујеш,

волиш и претерујеш.

Кад летиш изнад облака

и смешиш се без престанка.

Кад понашаш се сјајно

као да око тебе све је бајно

и у глави ти је прави љубавни оглед,

знај, то је љубав на први поглед!

Сара Трифковић 7-1

ZAUVEK MOJA

Davno je to bilo,srno moja mala,
Kada je grejalo to leto vrelo,
Usnama vrelim si mi poljubac dala,
I zauvek mi uzela moje srce celo.

Mnogo od tada godina proslo,
nama se nasi putevi nasli,
tuga je jedino sto nam je doslo
I samoca je ono sto nas stalno plasi.

Trazih te dugo kroz devojke neke
cisto onako da me ostavi tuga
a sve su one bile tako daleke
I bio sam im samo obican sluga.

Ali sreca se konacno osmehnula nama
onda kad pomisljah da t enema vise
iz srca moga nestalaje tama
kad u dusi mojoj tvoje ime pise.

Sad cutim I gutam suze u sebi,
dusa me boli kad pomislim na tebe
ja te nikada ostavio ne bi
I za tobom mi srce stalno zebe.

Ne boj se,srno moja mala,
neces nikada vise biti sama,
hvala ti za sve sto si mi dala
I zauvek si u mojim molitvama.

LjUBAVNA

Ona sedi na postelji,
Ja gledam u nju,
Ona se nasmeje,
Ja ne znam sta cu,
Pridjem joj I kazem joj zdravo,
a ona meni samo cao.

Ognjen Mitrovic
14 godina
Ivo Lole Ribara 93,Sremska Kamenica
razred 8-4
Jovan Jovanovic Zmaj,Skolska 3